Početna / Geografija / Akademik Asim Peco: Rod i promjena planine Velež
planina velež

Akademik Asim Peco: Rod i promjena planine Velež

Foto: Himzo Isić

Nema Mostarca, a, možda, ni Hercegovca, koji nije čuo za planinu Velež. Dovoljno je izaći iz Mostara, u Bišće polje, baciti pogled preko brda koja zatvaraju polje, pa da se pokaže Velež sa svom svojom ljepotom, sa snijegom usred ljeta (upravo u selima Bišća polja kažu: Kad nestane na Veleži snijega, onda ima zrelog groždja). Evo šta o toj planini stoji u Enciklopediji Jugoslavije (knj.8) planina u Hercegovini, istočno od Neretve, a zapadno od Nevesinjskog polja; duga je 13 km.” Ovo su poznati detalji. Međutim, kada je u pitanju rod ovoga oronima kao i njegova promjena, deklinacija, tu ima neujednačenosti. I kod Mostaraca, a, naročito, kod drugih.

Često se javlja ovaj oronim kao imenica m. roda: Velež – Veleža. Takvo stanje nalazimo i u pisanoj riječi. I u rodu prof T. Kanaeta, inače vrlo zaslužnog za poznavanje Podveležaca i njihovog života, u radu koji je objavljen u Glasniku jugoslovenskog profesorskog društva – Mostar i Hercegovina (1937), nalazimo pored oblika genitiva jednine Veleži: do vrha Veleži, u provaliji Veleži, dakle, kao imenicu ž. roda, i promjenu po tipu kost – kosti; i primjer: na prisojnoj strani Veleža – (str. 214).
U Rječniku Jugoslavenske akademije znanosti i umjetnosti (u Zagrebu 1972, svezak 85) imamo zabilježen muški rod: Podnožjem Veleža… iz Veleža -, kao prvo, i, kao drugo, zabilježen je i ženski rod: Žarko granu sa Veleži sunce… Ne kazuj mi maglu na Veleži -.

I u Enciklopediji Jugoslavije (nav. knj.) ime ove planine je samo u ž. rodu: V(elež) je tipično karstificirna, gotovo bezvodna… Sjeverna strana Veleži bogatija je vodom(knj. 8, 474).

U narodu kraja gdje se nalazi ova planina nema ogrešenja: Uvijek je ženskog roda, i ima promjenu Velež – Veleži. Akcenat se mijenja u lokativu singulara: u Veleži. Postoji: Velika Velež i Mala Velež.

Kod Kanaeta čitamo da porijeklo imena Veleži nije poznato, uz to i Isto tako nije utvrđeno otkada se Podveležje naziva tim imenom. Najstariji pisani spomenik u kojem se spominje Podveležje potiče iz XVII vijeka.

Porijeklo muškog roda ovoga oronima može se dovoditi u vezu sa drugim imenicama tog roda, a koje se završavaju na -ež kao što su: garež – gareža, pilež – pileža, sramež – srameža, bodež – bodeža (v. kod mene u knjizi: Iz života naših reči, Prosveta, Beograd 1996, str. 271­272). Osim toga u svijesti našega čovjeka je da oronimi na suglasnik pripadaju muškom rodu, kao što su: Prenj – Prenja, Grmeč – Grmeča, Igman – Igmana, pa, analogno tome, javilo se i Velež – Veleža.

Ima još jedan, značajan, momenat koji je uticao na savremeno stanje promjene ovoga oronima. To je postojanje istoimenog fudbalskog tima, koji je za mnoge Mostarce, a i Hercegovce, bio više od običnog fudbalskog tima (Sjećam se kad je jedan moj drug, sada više nije medu živima, htio da se tuče sa nekim koji je nešto ružno rekao o Veležu, tj. o timu Velež).

Iz ove veze, oronima Velež i fudbalskog tima toga imena, došla je do jedinjenja i njihovog roda, a i promjene. Ipak, za nas je to dvojstvo fakat: oronim je ženskog roda i mijenja se kao stvar – stvari.

Dakle: Velež, sa Veleži, na Veleži, ime fudbalskog tima je muškog roda i ima promjenu: Velež, iz Veleža, u Veležu.

Broj 142 (53 – nova serija)
Godina XXVI septembar/rujan 2001.

most.ba

Facebook Comments
106Shares

O nama Redakcija